Анна Коваль

СПГУ, 2 курс

 

Карл Фридман (1)

Отрывок из романа «Два чемодана воспоминаний» (2)

 

В одной из комнат моих родителей стоял большой ткацкий станок из дерева, который моя мама когда-то заказала по почте из Швеции. Установить его было непросто. В присланной коробке лежали отдельные детали, но никакой инструкции не было. Несколько вечеров подряд мой отец провел в безуспешных попытках собрать станок.

– А задачки полегче не могла придумать? – говорил он маме укоризненно.

– Да просто ты сам в этом ничего не смыслишь,– отвечала она, с неодобрением глядя на результаты его стараний. – Это похоже на средневековое орудие пыток.

– Может, это оно и есть! Ты точно заказала ткацкий станок?

Через неделю папа совсем отчаялся.

– Ты слышала историю об одном рабочем в гитлеровской Германии? – спросил он у меня. – Он работал на заводе, где производили детали для детских колясок. Когда его жена забеременела, он решил тайком, помаленьку уносить детали домой, потому что на покупку детской коляски его зарплаты не хватало. Когда же у него наконец оказались все части, он отправился собирать коляску на чердак. Через несколько часов он спускается вниз совершенно убитый. «Я ничего в этом не понимаю, – говорит он жене. – Что бы я ни делал, у меня каждый раз получается пулемет». Папа показал на неудавшийся ткацкий станок и со вздохом сказал: «Теперь я понимаю, как чувствовал себя этот человек».

Вскоре после этого из Швеции пришла вторая коробка: ее задержали на таможне. В ней были и недостающие детали, и инструкции.

Когда мама наконец получила ткацкий станок в свое полное распоряжение, она активно начала им пользоваться. Она ткала как минимум часа по три в день. Мама пристрастилась к бедуинской тематике, и в ее работах тон задавали черный и красный цвета. Все стулья были затянуты ее тканью. Квартира заполнялась цветистыми коврами, гобеленами и покрывалами. Но мама продолжала ткать. Она была очень рада зрителям, но мы почти не проявляли интерес к ее занятию. Иногда, когда мне нужно было у нее что-то срочно спросить, я заходила в комнату, где она работала. В один из первых таких заходов меня поразила уродливость ткани, из которой, как щетинки, торчали всякие узелки. И только когда мама с помощью ножниц отделила уже законченный ковер от тонкого каркаса станка, рисунок предстал во всей красе. И затем в гостиной, сияя от удовольствия, она связала нити основы попарно, оформив их в виде кисточек.

– Посмотрите, какие получились цвета! – воскликнула она. – Какие чудесные цвета!


(1) Псевдоним нидерландской писательницы Каролины Фридман.

(2) Официальный перевод названия романа «Tweekoffersvol”

 

Оригинал

CARL FRIEDMAN,

UIT: TWEE KOFFERS VOL

 

In een van de kamers van mijn ouders stond een groot houten weefgetouw, dat mijn moeder jaren geleden per postorder in Zweden had besteld en waarvan de installatie niet gemakkelijk was geweest. Er arriveerde een doos met onderdelen, maar zonder handleiding. Avond aan avond deed mijn vader vergeefse pogingen het toestel in elkaar te zetten.

«Als je nog eens wat weet!» zei hij verwijtend tegen mijn moeder.

«Jij bent ook helemaal niet handig in die dingen,» antwoordde ze, terwijl ze het resultaat van zijn inspanningen misprijzend bekeek. «Het lijkt wel een middeleeuws folterwerktuig.»

«Misschien is het dat ook! Ben je er zeker van dat je een weefgetouw besteld hebt?»

Na een week gaf hij de moed op.

«Ken je dat verhaal van die arbeider in Hitler-Duitsland?» zei hij tegen mij. «Die werkte in een fabriek waar onderdelen werden gemaakt voor kinderwagens. Toen zijn vrouw zwanger raakte, besloot hij stiekem, beetje bij beetje, onderdelen mee naar huis te smokkelen, want hij verdiende niet genoeg om een kinderwagen te kunnen kopen. Toen hij eindelijk alle onderdelen verzameld had, ging hij naar de zolder om de wagen in elkaar te zetten. Uren later komt hij verslagen naar beneden. Ik snap er niets van, zegt hij tegen zijn vrouw. Wat ik ook doe, het wordt steeds een machinegeweer!» Mijn vader wees naar het mislukte weefgetouw en zuchtte: «Nu begrijp ik hoe die man zich voelde.»

Kort daarop werd er een tweede doos uit Zweden bezorgd, die vertraging had ondervonden bij de douane en die zowel de ontbrekende onderdelen als instructies bevatte.

Toen mijn moeder eindelijk over haar weeftoestel beschikte, maakte ze er grondig gebruik van. Dagelijks weefde ze tenminste een uur of drie. Ze ontwikkelde een voorliefde voor bedoeïenenmotieven waarin zwart en rood de boventoon voerden. Alle stoelen werden met deze stof bekleed. Het appartement raakte verzadigd van felgekleurde tapijten, wandkleden en beddenspreien. Toch weefde ze voort. Ze had er graag toeschouwers bij, maar wij toonden weinig belangstelling voor haar werk. Af en toe, wanneer ik haar dringend iets wilde vragen, ging ik de weefkamer binnen. Een van de eerste keren verbaasde ik me over de lelijkheid van het weefsel, met zijn stoppelige aan- en afhechtingen. Pas wanneer ze met de schaar het voltooide tapijt uit zijn dunne steigers bevrijdde, kwam het patroon tevoorschijn. In de huiskamer knoopte ze dan, glimmend van voldoening, de scheringdraden twee aan twee tot franjes.

«Hebben jullie die kleuren gezien?» riep ze uit. «Wat een kleuren!»


Алина Курышева,
МГУ им. Ломоносова
3 курс (2-ой год изучения языка)

GERRIT KOMRIJ
DE ZWIJGZAAMHEID


 

Eer maakt men lakens wit met inkt,

Eer speelt men schaak met bezemstelen,

Eer vindt men nog een roos die stinkt,

Eer ruilt men stenen voor juwelen,

 

Eer breekt men ijzer met zijn handen,

Eer zal men stijgen in valleien,

Eer legt men een garnaal aan banden,

Eer leert men geiten kousen breien,

 

Eer plant men bomen op de weg,

Eer zal men kakken in zijn hoed,

Dan dat ik u mijn ziel blootleg

En zeg wat ik thans lijden moet.

>
ХЭРРИТ КОМРЕЙ
МОЛЧАНИЕ


 

Скорей начнут сукно белить чернилами,

И розы перестанут глаз пленять,

И в шахматы играть все будут вилами,

На камни драгоценности менять,

 

И перестанет скорлупа ломаться;

Скорей научат коз вязать чулки,

В долину нужно будет подниматься,

Креветок вдруг начнут ловить в силки;

 

Скорей деревья зацветут зимою,

И плюнет человек себе в кровать,

Чем сердце я свое для вас открою,

Сказав, как мне приходится страдать.